Агенција за предшколско, основно и средње образовање објавила је данас (4. 12. 2024.) у 11 сати резултате и препоруке међународног истраживања TIMSS 2023 за Босну и Херцеговину.
TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) је међународно истраживање трендова у знању математике и природних наука, које пружа податке о ученичким постигнућима из споменутих области, као и елементима који на њих утичу.
Ученици из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS учествују трећи пут, нажалост не у континуитету.
Први пут, 2007. године, у истраживању су учествовали ученици осмих разреда основне школе, а резултати које су остварили били су испод међународног просјека.
Други пут, 2019. године, у истраживању су учествовали ученици четвртих разреда основне школе, а остварени резултати показали су да 24% тестираних ученика не може досећи чак ни низак ниво постигнућа у области математике те само 1% ученика, или сваки стоти, остварује резултат у напредној референтној вриједности из математике и природних наука!
Трећи пут, 2023. године, истраживање је у Босни и Херцеговини спроведено на узорку од 3391 ученика четвртих разреда из 120 основних школа.
Слично претходним истраживањима и овај пут резултати показују да су постигнућа ученика из Босне и Херцеговине испод међународног просјека.
Ученици четвртих разреда у БиХ су на тесту из математике остварили 447 бодова, а на тесту из природних наука 448 бодова. Постигнуће остварено на оба теста позиционира БиХ испод просјека TIMSS скале који износи 503 бода за математику и 494 бода за природне науке и разлика у односу на просјек је статистички значајна.
У Босни и Херцеговини дјевојчице остварују боља просјечна постигнућа из природних наука од дјечака и разлика у постигнућима је статистички значајна, док на међународном нивоу, дјевојчице остварују боља просјечна постигнућа из природних наука од дјечака, али разлика није статистички значајна.
У Босни и Херцеговини дјечаци остварују боља просјечна постигнућа из математике, али разлика није статистички значајна, док на међународном нивоу, дјечаци остварују боља просјечна постигнућа из математике и разлика је статистички значајна.
Резултати TIMSS 2023 опет су показали да само 1% ученика у БиХ, или сваки стоти, остварује резултат у напредној референтној вриједности из математике, док напредну референтну вриједност из природних наука досеже 0% ученика!
Ученици свих земаља из окружења остварују боља постигнућа из математике – *Косово 451, Сјеверна Македонија 474, Црна Гора 477, с тим да су ученици из Албаније 512, Словеније 514 и Србије 523 изнад просјека TIMSS скале. Ученици Босне и Херцеговине остварују нешто боља просјечна постигнућа из природних наука од ученика претходно набројених земаља, с изузетком Србије 510 и Словеније 526 чији ученици остварују резултате изнад просјека TIMSS скале и у природним наукама. Као и у претходним циклусима TIMSS истраживања, најбоља постигнућа из математике и природних наука оствариле су земље Далеког истока. Ученици из Сингапура остварују чак 615 бодова на тесту из математике те 607 бодова на тесту из природних наука.
Истраживање TIMSS 2023 пружа нам прилику за дубљи увид у нивое постигнућа наших ученика, као и у контекстуалне оквире који на та постигнућа утичу – од ставова ученика према учењу, преко подршке кућног окружења, до доступних ресурса и квалитета наставног процеса у школама. Битно је напоменути да је истраживање TIMSS 2023 спроведено без учествовања Републике Српске и Западнохерцеговачког кантона / Жупаније Западнохерцеговачке, због чега резултати наших ученика нису забиљежени у међународним трендовима. Тренд ће моћи пратити само оне надлежне образовне власти чији су ученици учествовали у задња два циклуса TIMSS истраживања.
Резултати и препоруке истраживања биће, као и досад, дистрибуиране свим нивоима образовних власти у земљи како би се предузели конкретни кораци на унапређењу квалитета образовања и убрзавању курикуларне реформе.
Само уз прилагођавање образовних система функционалним знањима, вјештинама и компетенцијама, уз праћење трендова постигнућа ученика на глобалном нивоу – можемо омогућити нашој дјеци да не заостају за својим вршњацима у другим земљама и да унаприједе компетенције које су им потребне за тржиште рада и које омогућавају вертикалну и хоризонталну проходност кроз образовни систем.
