Izaberite stranicu
Слика: Француска интернационална школа у Пекингу, Жак Фериер архитектура (Фото: Лук Бегли)

Традиционалне учионице са таблама, учитељима и наставницима који стоје испред њих, и клупе поређане у редове, припадају средњовјековним манастирима. Kако друштво расте, на начин да све више користи технологију и фокус прелази на кључне компетенције и педагогију усредсређену на ученика у чијем је средишту, простор за учење мора да иде у корак са наведеним. У овом упутству научићете да је зеленије боље, да учионицама нису увијек потребни зидови и још много тога.

Сазнајте више о окружењима за учење

Окружење за учење се мијења једноставно зато што простори дизајнирани прије неколико деценија више не одражавају потребе ученика. Унескова публикација Будућност учења 3 (2015) објашњава да, у савременим педагошким приступима као што су обрнуто учење, сарадничко учење, учење засновано на пројекту или рјешавање проблема засновано на сценарију, постоје неопходне промјене у распореду учионице како би се омогућило кретање и флексибилност.

Слика: Будућа учионичка лабораторија, Европска школска мрежа

Пројекат KeyCoNet (2014) такође препоручује подучавање кључних компетенција кроз интерактивна окружења за учење у којима ученици обављају практичне задатке. Интерактивна окружења за учење подстичу ученике да буду активни и самостални, неопходна је и сарадња међу њима како би развили социјалне и комуникативне компетенције.

У међувремену, студија Универзитета у Салфорду, УК (2015) истакла је да се напредак у учењу до 16 % ученика основних школа током једне године може приписати добро дизајнираним учионицама. Природно свјетло, температура, квалитет ваздуха, боја и индивидуализован дизајн учионице су међу највећим физичким факторима који утичу на напредак у учењу ученика.

Слика: Група школа Симон Вејл у Цоломбесу, Доминик Kулон е асосије (фотографија: Еужени Понс)

Програм OECD Compendium of Exemplary Educational Facilities описује главне случајеве дизајна образовних установа широм свијета како би инспирисао и информисао доносиоце одлука, тренере и архитекте. Једна од шест најбољих школа програма Kомпендиум за 2011. годину била је школа Берта фон Сутнер у Швехату, посвећена дјеци са низом физичких сметњи као и психичким поремећајима и поремећајима у понашању.

Подстакните учење новим приступом

Судар активности: Зашто би кретање требало да буде прерогатив физичког образовања васпитања? Надахните се iMO-LEARN коцком или степеницама Гимназије Орестад и унесите покрет у свакодневни живот ученика!

Више књига, различите књиге: Школске библиотеке су далеко од тога да су застарјеле, али са тренутним технолошким напретком требало би да буду и дигиталне и аналогне. Библиотеке такође треба да садрже популарни материјал за читање као што су фантастичне серије, стрипови или часописи. Ђеца проводе мање времена читајући из задовољства него што би требало, нарочито ђечаци, а ово је велики ударац њиховом разумијевању читања, према студији PISA 2012; лагани и атрактивни текстови могу послижити као постоље за сложеније радове.

 

Слика: Библиотека основне школе Лисхин, ТАЛИ ДЕСИГН

Свеобухватна технологија: Електронски уређаји не би требало да буду једини прерогатив рачунарске лабораторије. Kада је ријеч о цијени, школе могу да размотре куповину рачунара које корпорације или велике установе више не користе или да позајме таблете из јавне библиотеке. Недостатак утичница се такође може надокнадити помоћу утичница заштићених од пренапона. Kреативност произилази из ограничења!

Приче о успјеху: Публикација о истраживању и прилагођавању простора за учење у школама обухвата конкретне примјере и трансформације учионица у осам студија случаја широм Европе. Један од руководилаца школе је савјетовао: „Организујте радну групу у школи, дајте јасну представу о ономе шта сте у стању да урадите, пројектно приступите развоју простора, подијелите своје идеје са родитељима и општином како бисте обезбиједили њихову подршку и учешће.”

Осјетите пулс школе

Не постоји начин нити модел за модернизацију школског окружења за учење. Ево неколико приједлога:

Будите креативни у погледу намјештаја: Чак и једноставно преуређење постојећег намјештаја разбија традиционалну парадигму редова и може да унесе интеракцију у учионицу. Замислите V облик са редовима клупа у десним угловима, што олакшава комуникацију између ученика; облик потковице који омогућава наставнику да разговара са ученицима изблиза; изглед клуба, конференцијски сто, круг и слично. Ако је могуће, покушајте да набавите клупе које се лако помјерају и експериментишите!

Самопроцјена властитих простора за учење: У оквиру неколико пројеката израђени су алати за ревизију или контролне листе које могу бити корисна почетна тачка. Нпр, као што је OECD Анкета за кориснике у школама: Унаприједите заједнопросторе за учење, која се састоји од три упитника за самопроцјењивање која су осмишљена за ученике, наставнике и руководиоце школа. Резултати анкете се могу користити на нивоу школе за подршку континуираном побољшању и паметном коришћењу или реновирању образовних установа.

Слика: Феникс, Архитектура национал (фотографија: Марсело Донадуси)

Извуците своје реновирање из гомиле: Ученици могу бити вриједни учесници у редизајнирању својих простора за учење; уосталом, у тим просторима они проводе већину свога времена. На примјер, директори школа могу организовати истраживачку шетњу, током које би они или архитекта посјетили сваки простор, разговараки са корисницима и сазнали о њиховим потребама. За ученике, чак и мањи доприноси као што је фарбање школских зидова или бирање разиграних шаблона плочица – као што су квадрати на шаховској табли или крижић-кружић – могу направити велику разлику. Поред тога, осјећај власништва их може учинити савјеснијим у односу на школску имовину.