Луиза Лента наставница је у основној школи са 25 година искуства и говори о томе како eTwinning држи заузетим и мотивисаним њене ученике и њихове породице у граду Кодоњу.
Прије средине фебруара 2020. године на карти Италије нико није могао да означи гдје се налази Кодоњо. Нико никад није чуо за њега и није ни чудо: провинција Лоди налази се у Ломбардији, административној регији с највећом густином становника у Италији. Кодоњо је само једно од многих малих села која формирају снажно повезану мрежу и гдје се сви становници познају.
Ова анонимност није дуго трајала. У петак, 21. фебруара 2020. године, непосредно прије карневалских празника, свакодневницу Кодоња је уздрмао долазак онога што данас сви знамо као Covid-19. Изненада и врло неспремно Кодоњо је постао епицентар избијања вируса, а то га је учинило познатим не само у Италији него и у Европи и шире.
eTwinning би желио да уради нешто добро за Кодоњо и да га учини познатим из другог разлога: због изванредног начина на који су наставници одговорили на критичну ситуацију − школе су одмах затворене, град потпуно блокиран, а наставници су својим поступцима и упорношћу гарантовали не само наставак подучавања и учења њихових ученика већ и побољшање њихове добробити.
За то су вријеме наставници успјели уздићи дух својих ученика и њихових породица практичним и рекреативним активностима. Успјело им је задржати ум и руке ангажованим, што им је помогло да се позитивно и храбро суоче са ситуацијом.
Луиза Лента, наставница у основној школи са 25 година искуства, описује своје искуство у наставку.
„Ако немате шта позитивно да мислите или урадите, тешко је чекати јер не знате када ће се то завршити.“
ИЦ Кодоњо је велика свеобухватна школа која промовише вјештине 21. вијека дјеце и наставника. Ја сам координаторка подручја иновативне наставе у својој школи (Erasmus, eTwinning и кодирање) и поносни смо што смо УНИЦЕФ-ова и eTwinning школа.
Сваког дана устајем око 8:00 часова, доручкујем са супругом, а затим почињем да радим на припреми интернетских предавања и материјала у виду видеа за моје одјељење. Похађам два до три вебинара дневно, одговарам на мноштво имејлова, порука и видео-позива с пријатељима и колегама који су забринути због ситуације овдје и у Европи. У мојој школи нисмо били припремљени у почетку. На крају смо успјели да искористимо доступну технологију и подучавамо путем интернета. Трудимо се да дамо све од себе и искористимо оно што имамо како бисмо укључили родитеље и дјецу у процес учења: у поруке и видео-записе на WhatsApp-у, Google Meets-у и имејлу. Жељела бих да подијелим неколико практичних савјета који су ми се учинили врло корисним и који су ми у почетку пуно помогли:
- позовите представнике одјељења као посреднике путем WhatsApp-а и пустите их да ступе у контакт с осталим родитељима како би подијелили сва ажурирања;
- стално допуњавајте електронски регистар како бисте приказали свакодневне лекције и активности и дијелили их путем WhatsApp-а (морали смо да узмемо у обзир да нису све породице имале рачунар и зато смо покушали користити мобителе што је више могуће);
- направите Google disk и замолите родитеље да се фотографишу на крају дана како би подијелили активности и домаће задатке с остатком одјељења. Практични примјер: Организовала сам Maths DAY забаву путем интернета, свако је морао припремити бројну/математичку маску/хаљину и торту или кекс према задатој теми. Тада смо се срели на мрежи, подијелили искуства и разговарали о ономе што смо припремили.
Недостају нам интеракције лицем у лице, а на крају дана осјећамо се врло уморно и исцрпљено, али вјерујемо у важност боравка код куће како бисмо смањили било какву могућност заразе и даље ширење. Од почетка затварања моји eTwinning пријатељи из Италије и Европе почели су да ме питају о ситуацији, слали су нам поруке, цртеже своје дјеце и видео-записе и одлучила сам да покренем пројекат за повезивање оних који су били THE RED ZONE: Isolated but Connected! (ЦРВЕНА ЗОНА: Изоловани, али повезани!). Циљ пројекта је укључити часове италијанских (и неиталијанских) школа како би се створио интернетски простор у којем дјеца могу слободно да дијеле осјећаје, активности, цртеже, рукотворине, пјесме, игре, писма, искуства и размишљања везана за овај одређени тренутак.
„Нисмо сами, чак иако смо изоловани. Кроз eTwinning пропутоваћемо читаву Европу и моћи ћемо да се повежемо с пуно нових пријатеља.“
Ово је веома важно за све (наставнике, дјецу и породице) јер нас држи заузетим с много позитивних активности. Породице играју кључну улогу у помагању наставницима. Изузетно смо сретни јер родитељи разумију да се школа промијенила и подржавају нас. Такође, тражим од ученика да подучавају родитеље како радимо и зато је сада цијела породица укључена у процес подучавања/учења.
„За мене је eTwinning попут пењања по планинама – планина вас учи како да будете отпорни, а eTwinning помаже наставницима у том смислу. Много отпорности и страсти је оно што нам сада треба. Ако не вјерујете у оно што радите, никад не можете стићи на врх планине!“
Током ове неопходне изолације јако је важно да очувамо здравље свих људи, боримо се да разумијемо тренутну ситуацију. Али као и Луиза, не смијемо одустати. Ова ванредна ситуација нам даје сјајне лекције које бисмо требали чувати и спровести у пракси. Све на шта смо били навикли у вези с породицом, школама, друштвеним животом и радним односима, а који су сада промијењени, поново ће се успоставити и обновити, уз поштовање, бригу и толеранцију.
Луиза је својим ученицима дала задатак да посаде мало сјеменки и да прате њихов раст. Ово ће помоћи ученицима да остану позитивни и да ствари држе у перспективи.
Дјеца у Кодоњу претвориће страх који данас обиљежава њихове дане у енергију како би њихов свијет био бољи. Шта је с вашим ученицима?