Формативном процјеном настава је континуирано моћна
Слика: Таниа Колинко / Shutterstock.com
“Да ли дајем квалитетне повратне информације или само оцјењујем?; Да ли осигуравам вријеме за питања ученика или само постављам властита питања?”, то су нека питања која би наставници требало себи да поставе ако озбиљно шватају увођење формативне процјене. Овдје се наводе три добре праксе којима овај приступ може да се разјасни и подупре.
Процјена трансверзалних вјештина у 2020.
Размишљајте критички, преузмите иницијативу, користите дигиталне алате, рјешавајте проблеме, сарађујте: ученик који је у стању да изврши ове задатке има добре изгледе за постизање успјеха у образовању и касније на послу. Ове трансверзалне вјештине заузимају централно мјесто у пројекту ATS2020, унутар којег су израђени модел учења као и иновативни приступи како би се ојачале и процијениле трансверзалне вјештине. Пројекат је покренут као пилот-пројекат у десет земаља: Белгији, Хрватској, Кипру, Естонији, Грчкој, Финској, Ирској, Литванији, Словенији и Шпанији – у 250 школа с ученицима у доби од десет до 15 година.
Стандардизовани тестови били су коришћени само за вредновање самог пилот-пројекта; када је дошло до развоја трансверзалних вјештина ученика, одговорност је прешла на формативну процјену. То се спроводило у облику неколико активности:
- рубрике,
- скрипте,
- блогови,
- викији,
- концептне мапе,
- еПортфељи,
- процјена темељена на компјутеру,
- системи за одговоре ученика,
- окружења за учење ојачана технологијом,
- аналитика учења и обрада образовних података.
Тиме су учитељи у стању да разјасне циљеве учења и критерије успјеха; да планирају ефикасне расправе у разреду; дају повратне информације које значе “унаприједно вођење”; подстичу сарадњу и омогуће ученицима власништво над учењем. еПортфељи су се посебно нашироко користили за документовање учења и спровођење самопроцјене, колегијалне процјене и функционалне (top-down) процјене. Наводи се да је пројекат постигао свој циљ промовисања трансверзалних вјештина.
За подробније информације погледајте резултате пројекта, посебно пакет алата ATS2020 (доступан на енглеском, грчком и литванском) те брошуру о осмишљавању учења.
ATS2020 је пројекат експериментисања иновативним политикама који је суфинансирала Европска комисија. Започео се спроводити 2014. и обухвата 17 партнера из 11 држава чланица ЕУ: горе наведене пилот-државе и Аустрију.
Језички мађионичар
Чини се да склоност ученика учењу језика нагло пада када почну похађати средњу школу. Један од главних фактора у погледу тога је процјена тока учења, које се често спроводи на ограничен и немотивишући начин.
Имајући на уму овај проблем унутар пројекта Језични мађионичар израђен је алат за процјену у облику видео-игре. Његов је циљ двоструки: учинити учење језика и језичку процјену узбудљивијима за ученике и помоћи наставницима да брзо и тачно анализирају постигнуће ученика. Алат је испитан у 40 школа код 6.000 ученика у свим партнерским државама, с позитивним резултатима. Свако може по потреби да приступи и консултује видео-упутство. Унутар пројекта издато је и неколико ресурса како би се подупрло његово спровођење, укључујући приручнике, наставничке биљешке и радне листове за ученике (доступно на енглеском, њемачком, шпанском и италијанском).
Језички мађионичар стратешко је партнерство у оквиру програма Erasmus+ које се спроводило између 2015. и 2018., с учешћем четири државе: Њемачке, Италије, Шпаније и Уједињеног Краљевства. Представља причу о успјеху и примјер добре праксе.