Oбразовање у Босни и Херцеговини неопходно је унаприједити и квалитативно побољшати, показали су резултати истраживања ПИСА који су недавно објављени. Свијест о важности промјена дијеле многи учесници комплексног образовног система у Босни и Херцеговини, од наставног особља и образовних професионалаца, до ученика, родитеља и широке јавности. Мјере за унапређења требале би се заснивати на објективним и мјерљивим показатељима, какве нам дају велика међународна истраживања у образовању.
Овоме је била посвећена дводневна радионица коју су у Сарајеву организовали УНИЦЕФ у Босни и Херцеговини и Агенција за предшколско, основно и средње образовање, АПОСО, уз подршку амбасаде Краљевине Норвешке. Намијењена стручној јавности, ова радионица привукла је велики број заинтересованих из свих дијелова Босне и Херцеговине, а међу присутнима су били представници школа, универзитета, просвјетно-педагошких завода, министарстава образовања, међународног и невладиног сектора.
„Циљ нам је подстакнути дискусију о темама кључним за унапређење квалитета образовања у земљи на основу ПИСА 2018 резултата. Живимо у вријеме када приближно 617 милиона дјеце и адолесцената у свијету не постиже минимални ниво читалачке и математичке писмености, иако двије трећине од овог броја похађа школу. Ова криза учења је велики глобални изазов спремности младих људи за живот, рад и грађански активизам. Чињеница је да квалитетно школовање има круцијалну улогу у развоју друштва”, нагласила је Сања Кабил, водитељица програма образовања при УНИЦЕФ-у.
Радионицу су водили образовни експерти из Норвешке, Anne-Berit Kavli и Julius K. Bjornsson, те аналитичарка ПИСА резултата из АПОСО БиХ, Жанета Џумхур. У фокусу су биле теме које обухватају разумијевање и тумачење резултата ПИСА истраживања у погледу ученичких постигнућа и ширег контекста у одвијању процеса учења, те везу између овог истраживања и међународних трендова у развоју курикулума. Предавања су обухватила и наставничке компетенције и начине оцјењивања ученика, а гости из Норвешке подијелили су своја искуства о реформама образовања у нордијским земљама.
„Потребно је размотрити и какво је базично образовања наставника, као и њихово континуирано професионално усавршавање, те каква је подршка наставницима како би свој посао обављали на најбољи могући начин. Наставници су најважнији за побољшање ученичких постигнућа, без њих се мало што може постићи. Такође, важно се фокусирати на питања равноправности и једнакости у приступу образовању. Подаци показују да су ученици у БиХ релативно високо мотивисани за савладавање задатака и ту су резултати виши него у нордијским земљама. То би требало бити полазиште за процес побољшања“, истакнуо је Julius K. Bjornsson.
Чињеница да се на радионицу пријавио велики број учесника из цијеле државе свједочи о изузетном занимању за питања унапређења подучавања и учења, те постојању и спремности широког фронта учесника да дају свој допринос у томе. Живе дискусије и активна размјена искустава међу учесницима показале су да кораци за унапређење квалитете образовања могу кренути од сваког појединца у школском систему.
„Независно од искустава наставника, њихове компетенције је потребно континуирано надопуњавати, с обзиром на окружење које се непрекидно мијења. Појединачни кораци, системска унапређења, дијалог, те континуирано ширење и дјељење свих позитивних пракси и ресурса, сигурно ће получити резултате“, истакнула је Жанета Џумхур.
За све заинтересоване, материјал с радионице доступан је на званичној Facebook страници Образовање за ново вријеме.
