На који начин се резултати ПИСА и других великих међународних истраживања могу примијенити на унапређење квалитетa учења? Дводневна радионица на ову тему одржаће се 19. и 20. фебруара у Сарајеву, у организацији УНИЦЕФ-а и Агенције за предшколско, основно и средње образовање, а уз подршку амбасаде Норвешке. С бројним пријављеним учесницима своју екпертизу подијелиће стручњаци из Норвешке: виша савјетница у норвешкој Дирекцији за образовање и обуку Anne-Berit Kavli и истраживач при Одјелу за образовање наставника и школска истраживања Julius K. Bjornsson. Уочи почетка радионице, господин Bjornsson одговорио је на неколико актуелтних питања.
Пратили сте резултате ПИСА истраживања за Босну и Херцеговину – шта нам ови резултати могу рећи о ученичким постигнућима? На шта нам још ПИСА резултати указују?
Сигурно да су резултати за БиХ разочаравајући, с обзиром да су испод просјека ОЕЦД-а. Но, резултати у БиХ имају неке посебности, попут мале варијабилности резултата, која је међу најмањима у истраживању. Стандардна девијација у читању је 79 од просјечног постигнућа од 403. У математици, просјек је 406 са стандардном девијацијом 82, а у науци просјек је 398, а стандардна девијација износи 77. Ове мале варијабилности су нешто што би требало помно испитати. С обзиром на низак просјек, може се закључити да у БиХ недостаје барем трећина достигнућа, оних на врху. Значи да велика група ученика не испуњава своје потенцијале. Када се погледају нивои достигнућа, евидентно је да се премало ученика сврстало међу добре читатеље. Родне разлике су сличне као и у остатку Европе гдје дјевојчице надмашују дјечаке у читалачкој писмености. Слично је и са математиком и науком.
Да ли постоји неки од сегмената који можете издвојити као добру карактеристику Босне и Херцеговине?
И у БиХ су забиљежене разлике између школа, али мање него у осталим балканским земљама. Међутим, управо ове разлике су важније у БиХ него у неким другим европским земљама јер чине велики удио у одступањима од ОЕЦД просјека. Стога је битно размотрити какве су школа, ресурси, особље у школама. Потребно је размотрити и какво је базично образовање наставника, као и њихово континуирано професионално усавршавање, каква је подршка наставницима како би свој посао обављали на најбољи могући начин. Наставници су најважнији за побољшање ученичких постигнућа, без њих се мало шта може постићи.
Важно је фокусирати се на питања равноправности и једнакости, нпр. каква је подршка за ученике којима треба додатна помоћ, али и за даровите ученике којима треба охрабрење и мотивација. Подаци показују да су ученици у БиХ релативно високо мотивисани за савладавање задатака и ту су резултати виши него у нордијским земљама. То би требало бити полазиште за процес побољшања. Међутим, школски упитници указују да оно што недостаје школама није особље, већ ресурси, те да то има утицаја на процес наставе.
Образовни системи у БиХ су веома компликовани и за сваку промјену потребно је много времена, труда и администрације. Сигурно да постоје и подручја која је могуће унаприједити на једноставнији начин. На примјер – да ли и сами наставници у свом раду могу примијенити неке од препорука ПИСА истраживања?
Веома је важно искористити резултати ПИСА 2018 у циљу сагледавања које то компетенције босанскохерцеговачки ученици савладају, а које не. Стога је битно врло пажљиво сагледати тестове и документацију која нуди детаљне информације о комплексности сваког питања. Детаљна анализа онога што ученици не знају помоћи ће наставницима да одреде подручја којима се треба посветити. Пројектна група за ПИСА истраживање требало би да омогући приступ информацијама тамо гдје је то могуће без нарушавања повјерљивости.
На располагању је и много отворених ПИСА задатака који нам могу дати увид о начинима процјене. Не само да можемо сазнати које компетенције се мјере којим задатком, већ и како се процјењују.
То је врло корисно за даљи рад са ученицима и пружа практичне информације.
У овој години имплементирамо резултате ПИСА 2018, а истовремено добијамо резултате истраживања TIMSS 2019. Можете ли појаснити, на који начин су ова два истраживања комплементарна, зашто је корисно да се спроводе оба истраживања, па чак и ПИРЛС уколико земља има могућност?
TIMSS мјери стручност ученика у 4. и 8. разреду из математике и науке, док ПИСА мјери компетенције 15-годишњака који су обично у средњој школи, и то из три области. У истраживању TIMSS учествују сви ученици у разреду, без обзира на старосну доб, док ПИСА укључује 15-годишњаке који могу потицати из различитих разреда. Ово омогућава да се у TIMSS-u изолују ефекти разреда, а код ПИСА ефекти узраста.
TIMSS се заснива на детаљној анализи наставног плана и програма за 4. и 8. разред, па можемо сматрати да мјери оно што су ученици научили у школи. С друге стране, ПИСА своје мјерење заснива на широком појму писмености у три области. ПИСА се не бави само оним што су ученици научили у школи, већ ставља нагласак на то колико добро ученици могу примијенити своје знање у стварним ситуацијама и приликом рјешавања проблема с којима се могу сусрести у својим каснијим студијама и раду. Поред тога, TIMSS омогућава оцјењивање напретка од 4. до 8. разреда.
Из овог видимо да су ПИСА и TIMSS међусобно комплементарна истраживања. Држава у којој се спроводе оба истраживања има много ширу основу за доношење закључака о стању у образовном систему, те може направити детаљне анализе на основу индивидуалних разлика, разлика између школа и између разреда у школи. База за доношење закључака знатно је сужена уколико се изводи само једно истраживање. Такође, ова два истраживања у одређеној мјери верификују једно друго, што је такође важно.
ПИРЛС као треће истраживање је такође од важности, јер оцјењује читалачке компетенције у 4. разреду, те тако проширује слику постигнућа у доби у којој би требале постојати основе читања, математике и науке.
Фотографија: Ђемиџић/УНИЦЕФ